Анализа: Дискриминација по етничка, родова, сексуална основа – најмногу претставки за работничките права во Македонија

Nëse doni të lexoni tekstin në gjuhën shqipe, shtypni “Shqip” / За текстот на албански јазик кликнете „Shqip“

  • Етничката или националната припадност – најчеста причина за претставки до Комисијата за спречување и заштита од дискриминација (КСЗД). Сумираните податоци за 2024 та покажуваат дека претставките најмногу се поврзани со правата од работен однос, пишува Порталб.мк. Најголем дел или 66% од потврдените случаи на дискриминација се во јавниот сектор. Новиот Годишен извештај на КСЗД стигна во Собранието – за  усвојување.

    Причини за дискриминација – одлуки на КСЗД

    За дури 43% е зголемен просечниот број на поднесени претставки за заштита од дискриминација во 2024 та во однос на поднесените нови претставки во периодот 2021-2023. Лани во однос на 2023 та бројот на претставки е намален за 22% но тоа е поради помалиот број на поднесени повеќекратни пријави за исти настани, односно ист дискриминатори. Од вкупниот број на претставки , 27% се однесуваат на дискриминација по етничка или национална основа. Ова се дел од наодите во Годишниот извештај на Комисијата за заштита од дискриминација.

    „Најчеста основа за дискриминација во 2024 е националната или етничката припадност која е посочена во 109 претставки што е 27% од вкупниот број на претставки“, се наведува во извештајот. Според податоците од Комисијата 11% од претставките се за дискриминација поради политичко уверување.

    Причини за дискриминација

    Етничка и национална основа                 27%
    Друга основа                                               19%
    Друго уверување                                        17%
    Лично својство и општествен статус      14%
    Политичко уверување                              11%
    Образование                                                 7%
    Пол                                                                   5%
    Не е наведена основата                                7%
    Извор: Извештај на КСЗД

    Во претставките кои се поднесени за дискриминација по основ на национална и етничка припадност се опфатени и други основи на дискриминирање.

    „Од доставените претставки за дискриминација врз основа на национална или етничка припадност, 6 претставки се однесуваат на јазик, 4 претставки на политичко уверување, 3 претставки за боја на кожа“, се наведува во извештајот.

    Сумираните податоци покажуваат дека во претставките кои се однесуваат на „друга основа на дискриминација“ и дискриминација по „лично својство или општествен статус“ најчесто  се опфатени случаи со членување или не-членување во синдикална организација, мајчинство, планирана бременост, место на живеење, степен на образование…

    Лани, во 43% од усвоените мислења на Комисијата била утврдена дискриминација во областа на работата и работните односи а 20% од заклучоците се однесуваат на утврдена дискриминација во образование, наука и спорт.

    И натаму јавниот сектор ја има „водечката улога“ во претставките – 66% од утврдените случаи на дискриминација се во јавните, односно државните  институции а како сторители се посочени самите институции, раководните и други овластени лица во тие институции. 16% од донесените мислења на Комисијата се однесуваат на дискриминација во приватен сектор по различен основ а најчесто поврзани со работата и работните односи

    Во 2024 та жените почесто од мажите пријавиле дискриминација врз основа на пол, род, образование, возраст и семејна или брачна состојба.

    „Мажите почесто пријавиле дискриминација врз основи на боја на кожа, потекло, сексуална ориентација, државјанство, попреченост“, констатира КСЗД

    Во 2024 та од вкупно 485 предмети за дискриминација, биле донесени одлуки за 316 од нив 48% се мислења по спроведена постапка за утврдување на дискриминација од кои во  37% е утврдена дискриминација. 52% од предметите се со заклучок за отфрлање на постапката и тоа најмногу поради неуредни документи или поради ненадлежност на комисијата.

  • Raporti vjetor 2024: Diskriminim në baza etnike, gjinore, seksuale, më së shumti ankesa për të drejtat e punës

    Përkatësia etnike ose kombëtare – arsyeja më e shpeshtë e ankesave në Komisionin për Parandalimin dhe Mbrojtjen nga Diskriminimi. Të dhënat e përmbledhura për vitin 2024 tregojnë se ankesat kanë të bëjnë kryesisht me të drejtat e marrëdhënies së punës. Shumica ose 66% e rasteve të konfirmuara të diskriminimit janë në sektorin publik. Raporti i ri vjetor i KPMD-së arriti në Parlament – për miratim, shkruan analiza ekonomike javore e Portalb.mk.

    Arsyet e diskriminimit, vendimet e KPMD-së

    Numri mesatar i ankesave të parashtruara për mbrojtje nga diskriminimi në vitin 2024 është rritur për madje 43% krahasuar me ankesat e reja të parashtruara në periudhën 2021-2023.

    Vitin e kaluar, krahasuar me vitin 2023, numri i ankesave është ulur për 22%, por kjo për shkak të numrit më të vogël të ankesave të shumëfishta të dorëzuara për të njëjtat ngjarje, gjegjësisht për të njëjtin diskriminues.

    Nga numri i përgjithshëm i ankesave, 27% i referohen diskriminimit në baza etnike ose kombëtare. Këto janë një pjesë e gjetjeve në Raportin Vjetor të Komisionit për Mbrojtjen nga Diskriminimi.

    “Baza më e shpeshtë për diskriminim në vitin 2024 është përkatësia kombëtare ose etnike, e cila është shënuar në 109 ankesa, që është 27% e numrit të përgjithshëm të ankesave”, thuhet në raport.

    Sipas të dhënave nga Komisioni, 11% e ankesave janë për diskriminim për shkak të bindjeve politike.

    Në parashtresat e paraqitura për diskriminim në bazë të përkatësisë kombëtare dhe etnike janë përfshirë edhe baza të tjera të diskriminimit.

    “Nga ankesat e paraqitura për diskriminim në bazë të përkatësisë kombëtare ose etnike, 6 ankesa i referohen gjuhës, 4 ankesa janë për bindje politike, 3 ankesa për ngjyrën e lëkurës”, thuhet në raport.

    Të dhënat e përmbledhura tregojnë se në ankesat që i referohen “bazave të tjera të diskriminimit” dhe diskriminimit në bazë të “karakteristikës personale apo statusit shoqëror” zakonisht përfshihen rastet me anëtarësimin ose mos anëtarësimin në një organizatë sindikale, amësinë, shtatzëninë e planifikuar, vendbanimin, nivelin e arsimit…

    Vitin e kaluar, në 43% të mendimeve të miratuara të Komisionit është konstatuar diskriminim në fushën e punës dhe marrëdhënieve të punës, ndërsa 20% e konkluzioneve kanë të bëjnë me diskriminimin e konstatuar në arsim, shkencë dhe sport.

    Sektori publik vazhdon të ketë “rolin udhëheqës” në ankesa – 66% e rasteve të konstatuara të diskriminimit janë në institucionet publike, përkatësisht shtetërore, ndërsa si autorë janë theksuar vetë institucionet, drejtuesit dhe personat e tjerë të autorizuar në ato institucione.

    16% e mendimeve të miratuara të Komisionit i referohen diskriminimit në sektorin privat mbi baza të ndryshme, kryesisht lidhur me punën dhe marrëdhëniet e punës.

    Në vitin 2024, gratë më shpesh sesa burrat kanë raportuar diskriminim në bazë të seksit, gjinisë, arsimit, moshës dhe statusit familjar ose martesor.

    “Burrat më shpesh raportuan diskriminim në bazë të ngjyrës së lëkurës, origjinës, orientimit seksual, shtetësisë, aftësisë së kufizuar”, konstaton KMPD-ja.

    Në vitin 2024, nga gjithsej 485 raste të diskriminimit, janë marrë vendime për 316 prej tyre, 48% prej të cilave janë mendime pas procedurës së kryer për konstatimin e diskriminimit, nga të cilat në 37% të rasteve është konstatuar diskriminim. 52% e rasteve kanë konkluzion për refuzim të procedurës, edhe atë kryesisht për shkak të dokumenteve të pakompletuara ose për shkak të moskompetencës së komisionit.